Dualnost uporednih tela
Svako uporedno telo - naseljava i uporednu ravan. Ukoliko se Hram Duše nalazi na fizičkoj, na kojoj ravni se nalazi Duša?
...
Psiha (Psyche) je sastavni deo svakog Putnika. To je ono neopipljivo, ali što nas vodi ili zaustavlja, što nas usmerava - ukoliko čujemo njen Glas. Iz tog razloga i postoji nauka o Duši, koja bi trebalo da se bavi isceljenjem iste (da postane cela - zdrava celina), ali ne i lečenjem fizičkim pristupom. Duši je nužno prići onako kako joj je prirodno - suprotno od materijalnog, jer je Duša upravo to - drugi kraj klatna celokupnog našeg bića: nematerijalni, neopipljivi, eterični.
Eterična ravan, ravan etra, je ravan na kojoj obitava Duša. Eterična ili astralna - zvezdana. Jasno je da je (zbog ravni nastanjivanja) Duša na "višoj" ravni od tela. Prateći istu misao - Duša je na najvišoj.
Kako je Duša na višoj ravni od tela - telesno je ravan ispoljavanja posledica sa uzroka na Duševnoj. Svako stanje i osećanje stvara uzrok za ispoljavanje sličnih - uporednih stanja u telu. Nepovoljna i loša telesna stanja nazivamo - bolest. Svaka teskoba, bolest, ali i povreda je uslovljena (najčešće) dugoročnim stanjima Duše.
Duša je u stalnoj oscilaciji između prohteva "Ja" i "Mene". Tek kad se i Ja i Mene usklade, njihov odnos postane skladan - Duša ima uslov za stanje ravnoteže. "Kako gore - tako dole".
Najbolji "lek" za Dušu je - izgovorena Istina, najgori otrov je - izgovorena laž.
...
Mi nismo telo koje naseljavamo. Ono je naše vozilo - o-telo-tvorenje. Neophodnost, kako bi naša nematerijalna suština iskusila ovu materijalnu ravan sa svim što "nudi".
Dokaz da nismo telo je sposobnost da zadržimo svest u trenucima kada telo "nije svesno", ali i još nešto što mnogo važnije - sposobnost da posmatramo sopstveno posmatranje.
Ovaj koncept nije jednostavan za shvatiti, prihvatiti i sprovesti, ali je jedan ozbiljan korak napred u upoznavanju ko smo zaista, pa ukoliko nismo telo - možda nismo ni Duša. Ako nismo ni Duša, ukoliko je i Duša nematerijalno telo - šta li se u to telo nastanjuje? Šta li je to što je "iznad" i tela i Duše, jer su oba samo krajnosti istog - potrebe za Dualnim Telima, zbog Više Svrhe?
Po Pravoj Prirodi, mi smo nešto više i od materijalnog i od nematerijalnog, nešto nepojmljivo, nesaznajno dokle god smo na ovim ravnima. Da, mi smo Božanska Čestica, Fraktal Stvoritelja - Duh.
To je Ono što je iznad svega i ne podpada pod Dualnost uporednih tela, naša Prava Priroda - SVE u malom.
