Misao i Zamisao

"Ako ne postanemo bolji - postaćemo gori". Ne postoji stajanje u mestu. To je skriveno nazadovanje...

...

Zašto misao i zamisao? Zašto ne - ideja i plan?

Svaka reč sa sobom nosi određeni smisao, bili mi toga svesni ili ne. Svaka reč nas uvlači u stanje, osećanje i raspoloženje bliske joj. Tako je svaka reč - ključ i pokretač. Zato je izuzetno važno voditi računa šta se govori, kako se govori i kad se govori. Isto se odnosi i na misli, razmišljanje i mišljenje.

Reči imaju moć da menjaju okolnosti, pokreću "slučajnosti", stvaraju mogućnosti. Posvećenik to zna ("Isprva beše Reč, i Reč..."), kao što zna koliku moć ima poslednje izgovorena reč - preovlađujuća reč.

Koliku moć imaju reči, a koliku tek misli koje im prethode? Misli su "vrzino kolo" koje samo od sebe nikad neće prestati, već će nastaviti dalje i dalje, istim smerom i sve većom silom.

...

Misao nosi pečat ravni. Ukoliko istrajavamo na "višim" mislima - takvu ćemo ravan i naseljavati.

Misli dolaze i odlaze. Možemo sedeti u tišini i posmatrati ih. To će nam dati uvid u sebe i budućnost kakvoj nesvesno težimo.

...

Međutim, zamisao... To je već namera zaodenuta u sliku. Zamisao postaje nešto nalik biću na ravni uma i za svrhu sopstvenog postojanja ima da se ostvari onako kako je zamišljeno. Da se otelotvori na opipljivoj ravni, da se ovaplodi.

Ovo nazovi-biće može biti i delimično samostalno, pa može uticati na "više ravni" u svrhu ostvarenja, a putem viših - svrha se spušta i na niže. Međutim, kao i za sve što stvorimo, tako i za ovo nazovi-biće - snosićemo odgovornost dokle god postoji i dela. Odgovornost i Sudbinu.

...

Dobro vodi tačuna šta govoriš i šta misliš, jer to i stvaraš.

Upozorenje je dato.