Pisanje, Razmišljanje, Spoznaja
Napisati po jedan pisani rad samo kad je nužno - ne čini ništa za osobu. To je samo "odrađen" posao. Međutim, uporno pisanje, koje je posledica još upornijeg razmišljanja - vodi u spoznaju.
...
Ukupno tri napisana rada je najčešće potrebno da bi se Tragaoc nazvao Učiteljem. Malo. Nedovoljno.
Mnogi koji stignu na cilj svoje namere, doživljavaju ga kao konačno odredište. Mesto gde se putovanje završava i dobijaju se lovorike i velika i laskava priznanja. Zabluda, iako rasprostranjena...
Tri sastava je premalo. Za tri napisana rada, Putnik ne može ni svoj stil pisanja da "pronađe", a kamo li da stvori tananu naviku samo-preispitivanja. Ni deset ih nije dovoljno.
Koliko je dovoljno - to je pitanje na koje postoji mnogo odgovora, ali jedan je uvek ispravan - onoliko koliko je potrebno.
Postoji legenda, koja kaže da hiljadu napravljenih papirnih ždralova donosi sreću. Naravno da je tako, jer najveću sreću će osoba koja spozna Istrajnost i Odlučnost - sama stvoriti.
Tako i uporno pisanje uz promišljanje, čini osobu budnijom, "umnijom". Ova osoba će lakše razlučiti šta je za nju ispravno i biti strpljivija prema sebi i drugima.
Spoznaja se retko dešava kao posledica nerada i nezainteresovanosti. Možda i nikad. Spoznaja i samo-spoznaja dolaze kao posledica uloženog vremena, napora i povećenosti.
Jedna kap neće nikakvu vidljivu posledicu načiniti, osim ako nije u nizu nepreglednog broja kapi koje vajaju planine i nizije. Tako je "gore", kao sto je i "dole". Jedan napisani rad neće nikakvu promenu učiniti, osim ako nije jedan od mnogo njih, koji vajaju "unutrašnji krajolik" osobe i produbljuju njenu "unutrašnju dubinu".
...
Napiši jednu misao, jednu rečenicu, jedan red. Danas, sutra, prekosutra. Napiši "hiljadu" puta i bićeš blagosiljan neizmernom srećom.
Neka tako bude.
