Unutrašnji Vakuum
Neznanje je jedno od najvećih pošasti.
Međutim, da li je i najveće? Šta ako nije?
...
Prazan sud je teško napuniti, ako je šupalj ili sklon prosipanju. Sličnost sa praznim i nestabilnim ljudima je očigledna. Uludo je traćiti snagu i vreme na njihovo uzdizanje, ako im je prosvetljenje "poslednja rupa na svirali".
No, čak i potpuno praznom čoveku je moguće nešto predočiti i usmeriti ga, makar i na male promene i male korake, ali... Kod čoveka čija je čaša puna, tu je trud u predočavanju i usmeravanju - uzaludan.
U punoj čaši nema mesta za još znanja. "Napunjena" osoba može samo da rukuje znanjem koje ima. Ništa novo, drugačije. Uvek isto.
Pravo i ispravno znanje nije problem, ali jeste - pogrešno znanje. Pogrešno naučeno, pogrešno naviknuto, pogrešno usađeno... Tu onda nije izazov kako doliti još znanja, tu je izazov kako "odliti" pogrešno.
Međutim, i prepunjena, kao i pogrešno napunjena čaša - nisu nepremostiv problem. Kako?
Sud, koji predstavlja svest, mora biti protočan. Rešenje za jedan zadazak u drugim okolnostima je drugačije. Dobijenu lekciju treba naučiti i pustiti je ili - otpustiti. Trenutni stavovi, mišljenja i uverenja su ispravni u jednom trenutku i okolnostima, ali u drugom - nisu.
Protočnost "unutrašnje posude" nam omogućava da "budemo u toku", da ne zaostajemo sa životnim gradivom. Svako grčevito držanje za bilo koje znanje, stav, mišljenje - zaustavlja protočnost. Sve je promenljivo, ništa nije savršeno, pa samim tim i znanje (koliko god da je ispravno) - podložno je promeni i unapređivanju.
Ova protočnost je lako ostvariva. Toliko lako, kao posmatranje njihanja lišća na vetru, kapljica kiše kako padaju ili slušanje žubora vode.
...
Međutim, Znanje koje se ne deli i ne primenjuje svakodnevno na korist i radost svih - šta je to? Potkradanje i uvreda Stvoritelju.
Sva nagomilana znanja, skrivene tehnike, tajne teorije, simbolika, filozofija... Ukoliko ne može da učini ovaj svet boljim i lepšim mestom - lažno je znanje. Jedino pravo znanje je znanje pružanja Ljubavi, Poštovanja i Podrške. Sva ostala znanja su pogrešan put. Zaboravi na to. Pravi put je protočnost u Ljubavi, Poštovanju i Podršci.
Osoba koja je u ovim Vrlinama "protočna", postaje protočna i za prava znanja, koja se kao blagoslov spuštaju na mirni i blagotvorni Um.
No, tu postoji opasnost, a to je trenutak blistavog prosvetljenja. Neke ljude on zanese i skrenu na putu u deliće Uzvišenog Znanja i od njih prave senzaciju, religiju i dogmu. Prava Vrlina je i pored blistavog trenutka - ostati na "Putu Protočnosti" i primati i dalje Uputstva Velikog Stvoritelja, poznatijeg pod imenom - SVE.
A sud, koji se u svojoj protočnosti isprazni i zatvori (potpuno, hermetički) - nezaustavljivo u sebe uvlači znanje sa Viših Ravni. Tako pravi Posvećenik stvarno zna a da nije učio, razume a da nije morao da shvati, ume a da nije ni probao.
