Vetar u leđa
Šta je to što ljude omamljuje, te im srastu titule i zvanja, toliko da ih zaslepe u opseni sopstvene moći... te im postanu skriveni gospodari?
...
"Svi smo mi jednaki, samo su neki »jednakiji« od drugih". Znači li to da su neki časniji, uvaženiji, veći i moćniji? Ili pak to znači da su drugi manje časni, manje uvaženi, manje veliki i manje moćni?
Tu leži skrivena opasnost. Ona leži u uticaju zvučnih reči, na te "velike", "moćne" i "uvažene". Prečesto se dešava da oni pokažu neku drugu, nisku, nemoćnu i neprosvećenu prirodu.
Da li su ovo postali ili su tome bili skloni, to je pitanje koje zahteva dodatno vreme, da bi se čekalo da pokažu pravo lice i "spadnu" maske. Maske mogu biti godinama nošene, a kad spadnu - mnogo je vremena protraćeno.
Zadatak ispitivača i jemaca je upravo to - da utvrde i budu sigurni u kakvoću Tragaoca, da bi predupredili upravo ono što se dešava na Zanatskoj sceni, upravo zbog preniskih zahteva, a zahtevi... Niski su zbog potrebe Esnafa za materijalnim, a neki i zbog nedovoljno ljudstva da se održi Skup. Mora li Skup da se održi po svaku cenu? Nije li prava Gradnja uvek, bio Skup otvoren ili ne?
Najvažnije pitanje od svih, šta mi "hranimo" ovakvim zvučnim i laskavim oslovljavanjima? Kakva pravila postavljamo i kuda usmeravamo naš duhovni put? Ono što bi trebalo da bude duhovni...
Ako se zalažemo za slobodu - to mora biti sloboda od svih dogmi. Lako je boriti se protiv tuđih, ali nije to suština. Suština je otkriti čemu mi dogmatski robujemo (svako od nas) i iz nagona za očuvanjem te dogme - umanjujemo i unižavamo druge.
Ako se zalažemo za jednakost - to mora biti jednakost na svim ravnima, u svakom delu i u svakoj reči. Jednakost nije da se mi sa drugima "merimo", već da shvatimo koliko je to "merenje" suvišno, jer mi već jesmo jednaki... Jer smo Jedno.
Ako se zalažemo za Bratstvo - neka bude pravo Bratstvo, bez veličanja pojedinaca samo zbog odevnih predmeta ili ukrasa koje na sebi nose. Brat je jednako mio... Ma na kakvoj poziciji bio.
