Živeti svoju svrhu
Koliko živiš svoju svrhu? Koliko toga činiš što je u skladu sa tvojim poslanjem? Znaš li koje je tvoje Veliko Delo?
...
Svet, koji je okrenut samo ka materijalnom, uslovljava nas da zaboravimo na sve osim na - novac. Međutim, negde u dubini, mnogi osećaju vapaj Duše, koja moli za promenu životnog puta. Ona traži da činimo ono što je raduje, ono što je naša svrha. Šta je svrha?
Svačija svrha je različita. Koliko je ljudi - toliko je i različitih svrha. Jednostavno je, ako bi svačija svrha bila ista - ne bi postojala raznolikost, a svi bi bili usmereni ka istom. Od celog “kruga” mogućnosti, ona može biti bilo šta, ali to ne treba da obeshrabri Tragaoca za svrhom, već da ga podstakne da traga za tim Tajnim Blagom.
...
Kada naučimo da budemo u Miru, govor Duše se čuje. Ona odgovara na naša dela, reči i misli putem tananih osećanja. Ne da li je nešto teško ili lako, već da li je mučno ili izazovno. To je znak koji nam Duša poručuje da li smo na pravom putu... ili na pravom mestu.
Pošto Duša govori putem osećanja - ljudi, mesta, dešavanja, radnje, misli i reči koje stvaraju loša osećanja i stanja - nisu dobri za nas. Ono što nas ne navodi na dalje unapređivanje sebe, na razvoj - treba pustiti da ide. Vezanost, bilo kakve prirode, čini nas sužnjima te osobe, stvari, mesta... To nam oduzima Moć nad sobom, ali i Ključ Sreće.
Putovanje, ne mora da bude lako. Ne mora, ali često i ne treba, jer ćemo se opustiti i smanjiti “merilo” koliko od sebe tražimo i koliko od sebe dajemo. Međutim, ne mora da bude mučno, ružno ili unižavajuće. Ako je na bilo kojoj životnoj ravni tako - ozbiljno smo promašili suštinu.
...
Takođe, putem "slučajnosti", "podudarnosti" ili "sinhroniciteta" Više Biće nam šalje tanane poruke. Neka vrata se zatvore, a neka otvore. Znaci su svuda oko nas, a na nama je da usavršimo veštinu njihovog tumačenja.
Međutim, postoji opasnost u koju često ljudi upadaju, pokušavajući da znake racionalizuju. Svaki znak ima jedno značenje u jednom trenutku. Već sledećeg trenutka može nositi sasvim drugu poruku. Zašto je to tako? Da ne bi život posmatrali iz uopštavanja i sopstvenog uslovljavanja (npr.: "to je tako i nikako drugačije"), već da naučimo da osluškujemo govor Duše. Znaci su samo prenosioci poruke, kuriri, ali ne suština sama po sebi.
...
Slušanje i osluškivanje osećanja nas navodi da usporimo. Da stanemo, dišemo i razmislimo jesmo li na pravom putu, onom koji nas vodi u sopstveno ostvarivanje.
